Постови

Dokaz formule za π23\dfrac{\pi}{2\sqrt{3}}

 Pozdrav svima . Danas ćemo dokazati formulu za   π23\dfrac{\pi}{2\sqrt{3}}. Kao dokazni metod koristićemo metod direktnog dokaza. Teorema 1:  π23=n=1χ(n)n\frac{\pi}{2\sqrt{3}}=\displaystyle\sum_{n=1}^{\infty}\frac{\chi(n)}{n}gde jeχ(n)={1,if n1(mod6)1,if n1(mod6)0,inacˇe\text{gde je} \quad \chi(n)=\begin{cases} 1, & \text{if } n \equiv 1 \pmod{6}\\-1, & \text{if } n \equiv -1 \pmod{6}\\0, & \text{inače}\end{cases} Teorema 2: Imamo π23=5711131719232966121218182430\frac{\pi}{2\sqrt{3}}=\frac{5 \cdot 7 \cdot 11 \cdot 13 \cdot 17 \cdot 19 \cdot 23 \cdot 29 \cdots}{6 \cdot 6 \cdot 12 \cdot 12 \cdot 18 \cdot 18 \cdot 24 \cdot 30 \cdots}izraz čiji su brojioci sekvenca neparnih prostih brojeva većih od 33 i čiji su imenioci parni brojevi koji su za jedan veći ili manji od odgovarajućih brojilaca. Dokaz: Na osnovu Teoreme 1 znamo da je π23=115+17111+113117+119\frac{\pi}{2\sqrt{3}}=1-\frac{1}{5}+\frac{1}{7}-\frac{1}{11}+\frac{1}{13}-\frac{1}{17}+\frac{1}{19}-\cdots takođe imamo \[\frac{1}{5} \cdot \frac{\pi}{2\sqrt{3}}=\frac{1}{5}-\frac{1}{25}+\frac{1}{35}-\fra...

Dokaz da je I0(2)I_0(\sqrt{2}) iracionalan broj

 Pozdrav svima. Danas ćemo dokazati da je  I0(2)I_0(\sqrt{2}) iracionalan broj, gde I0 I_0 označava modifikovanu Beselovu funkciju prve vrste. Kao dokazni metod koristićemo metod kontradikcije. Teorema 1:    I0(2)=n=01(n!)22nI_0(\sqrt{2})=\displaystyle\sum_{n=0}^{\infty} \frac{1}{(n!)^22^n} Teorema 2:    I0(2)I_0(\sqrt{2})    je iracionalan broj. Dokaz: Pretpostavimo da je  I0(2)I_0(\sqrt{2})  racionalan broj. Tada  I0(2)I_0(\sqrt{2})  možemo zapisati u obliku pq \dfrac{p}{q} gde su p p   i q q uzajamno prosti  celi brojevi takvi da q1q \ge 1. Na osnovu Teoreme 1 možemo pisati sledeću jednakost: q!(q1)!p2q=n=0(q!)22q(n!)22nq!(q-1)!p2^q=\displaystyle\sum_{n=0}^{\infty} \frac{(q!)^22^q}{(n!)^22^n} . Kako je leva strana ove jednakosti ceo broj to i n=q+1(q!)22q(n!)22n\displaystyle\sum_{n=q+1}^{\infty} \frac{(q!)^22^q}{(n!)^22^n} koja je veća od 00  mora biti ceo broj. Jasno je da je za nq+1n \ge q+1 , \(\left(\dfrac{q!}{n!}\right)...

Dokaz da je skup prostih brojeva beskonačan

 Pozdrav svima. Danas ćemo dokazati da je skup prostih brojeva beskonačan. Kao dokazni metod koristićemo metod kontradikcije. Takođe ćemo upotrebiti teoremu francuskog matematičara Eduarda Lukasa. Teorema (Lukas): Svaki prost faktor Fermaovog broja Fn=22n+1F_n=2^{2^n}+1 ; (n>1n>1) je oblika k2n+2+1k2^{n+2}+1 . Teorema: Skup prostih brojeva je beskonačan. Dokaz: Pretpostavimo suprotno, da postoji samo konačno mnogo prostih brojeva i označimo najveći prosti broj sa pp . Tada je FpF_p sigurno složen broj jer je Fp>pF_p > p . Na osnovu Lukasove teoreme znamo da postoji prost broj qq koji je oblika   k2p+2+1k2^{p+2}+1  i koji deli broj FpF_p. Ali q>pq > p što je u kontradikciji sa polaznom pretpostavkom. Dakle, skup prostih brojeva je beskonačan . \blacksquare

Dokaz da se prirodan broj može izraziti kao proizvod prostih brojeva

Pozdrav svima. Danas ćemo dokazati da se svaki prirodan broj veći od 11 može izraziti kao proizvod prostog broja i jedinice ili kao proizvod više prostih brojeva. Kao dokazni metod koristićemo metod matematičke indukcije. Teorema: Neka je nn prirodan broj veći od 11. Tada nn može da se izrazi kao proizvod jednog prostog broja i jedinice ili kao proizvod više prostih brojeva.  Dokaz: Primetimo da ukoliko je nn prost broj tvrdnja je automatski dokazana jer svaki broj može da se zapiše kao proizvod tog broja i jedinice. 1. Baza indukcije (n=2) Kako je 22 prost broj tvrdnja je automatski dokazana. 2. Induktivna hipoteza (n=m) Pretpostavimo da važi:  kN,2km\forall k \in \mathbb{N} , \quad 2 \le k \le m , kk se može izraziti kao proizvod jednog prostog broja i jedinice ili kao proizvod više prostih brojeva.  3. Induktivni korak (n=m+1) Na osnovu pretpostavke iz drugog koraka dokažimo da važi: kN,2km+1\forall k \in \mathbb{N} , \quad 2 \le k \le m+1 , kk se ...

Dokaz teoreme u vezi prostih Fibonačijevih brojeva

Pozdrav svima. Danas ćemo dokazati teoremu u vezi prostih Fibonačijevih brojeva. Kao dokazni metod koristićemo metod kontradikcije. Teorema: Neka je FnF_n n-ti Fibonačijev broj i neka je FnF_n prost broj. Tada je nn takođe prost broj, osim u slučaju F4=3F_4=3 . Dokaz: Za slučaj kada je n=2n=2 imamo da je F2=1F_2=1, a kao što znamo broj 11 nije ni prost ni složen, pa ovaj slučaj ne opovrgava istinitost teoreme. Za slučaj kada je n=3n=3 imamo da je F3=2F_3=2, pa je ovaj slučaj u skladu sa tvrđenjem. Sada, pretpostavimo da je za n>4n>4 , FnF_n prost broj i da je n=rsn=rs za neke prirodne brojeve r,sr,s veće od 11, odnosno da je nn složen broj. Kako je n>4n>4 to je bar jedan od brojeva rr i ss veći od 22. Tada na osnovu teoreme o deljivosti Fibonačijevih brojeva koja kaže: m,nZ>2mnFmFn\forall m,n \in \mathbb{Z}_{>2} \quad m \mid n \Leftrightarrow F_m \mid F_n imamo da je bar jedan od izraza FrFnF_r \mid F_n i FsFnF_s \mid F_n tačan . Dalje, kako je bar j...

Dokaz formule za sumu prvih n Fibonačijevih brojeva

Pozdrav svima. Danas ćemo dokazati formulu za sumu prvih nn Fibonačijevih brojeva . Kao dokazni metod koristićemo metod matematičke indukcije. Teorema: nN0,j=0nFj=Fn+21\forall n \in \mathbb{N}_0 , \quad \displaystyle\sum_{j=0}^nF_j=F_{n+2}-1 Dokaz:  1. Baza indukcije (n=0) j=00Fj=F21\displaystyle\sum_{j=0}^0F_j=F_{2}-1F0=F21F_{0}=F_{2}-10=110=1-10=00=0 2. Induktivna hipoteza (n=m) Pretpostavimo da važi: j=0mFj=Fm+21\displaystyle\sum_{j=0}^mF_j=F_{m+2}-1 3. Induktivni korak (n=m+1) Na osnovu pretpostavke iz drugog koraka dokažimo da važi: j=0m+1Fj=Fm+31\displaystyle\sum_{j=0}^{m+1}F_j=F_{m+3}-1 Dakle, j=0m+1Fj=j=0mFj+Fm+1=\displaystyle\sum_{j=0}^{m+1}F_j=\displaystyle\sum_{j=0}^{m}F_j+F_{m+1}=Fm+21+Fm+1=F_{m+2}-1+F_{m+1}=Fm+1+Fm+21=F_{m+1}+F_{m+2}-1=Fm+31F_{m+3}-1 \blacksquare

Dokaz formule za površinu kruga

Pozdrav svima. Danas ćemo dokazati formulu za površinu kruga. Kao dokazni metod koristićemo metod direktnog dokaza. Teorema: Označimo sa PP površinu kruga a sa rr poluprečnik kruga. Tada važi jednakost: P=r2πP=r^2\pi Dokaz: Jednačina kruga u Dekartovom pravouglom koordinatnom sistemu glasi x2+y2=r2x^2+y^2=r^2. Odavde imamo da je y=±r2x2y=\pm \sqrt{r^2-x^2} . Na osnovu geometrijske interpretacije određenog integrala sledi: P=rr(r2x2(r2x2))dxP=\int\limits_{-r}^r \left(\sqrt{r^2-x^2}-\left(-\sqrt{r^2-x^2}\right)\right) \, dx Dakle,P=rr2r2x2dxP=\int\limits_{-r}^r 2\sqrt{r^2-x^2} \, dxP=rr2r2(1x2r2)dxP=\int\limits_{-r}^r 2\sqrt{r^2\left(1-\frac{x^2}{r^2}\right)} \, dxP=rr2r1x2r2dxP=\int\limits_{-r}^r 2r\sqrt{1-\frac{x^2}{r^2}} \, dx Uvedimo sad smenu x=rcosθx=r \cos \theta . Odavde imamo da je dx=rsinθdθdx=-r\sin\theta d\theta . Tako da možemo pisati sledeću jednakost: P=π02r21r2cos2θr2sinθdθP=-\int\limits_{\pi}^0 2r^2\sqrt{1-\frac{r^2\cos^2\theta}{r^2}}\sin\theta \, d\theta Nakon uprošćavanja dobijamo: \[P=-\int\limits_{\pi}^0 2r^2\sqrt{1-\cos^2\theta}\sin...